Школа мишљења у пракси

“Школа мишљења” у нашој школи добија потврду своје успјешности и значаја на најбољи могући начин-радошћу која зрачи са сваког дјечијег лица које има прилику да слободно и неспутано изрази своје мисли, да повеже, закључи, анализира, аргументује, постави питање… Управо то се могло видјети данас на часу српског језика код учитељице Данке Крсмановић и 4-3 разреда.

Облици и методе рада , као и наставна средства која су кориштена на часу (картице, графички организери, плакат са семафор питањима) видно су мотивисали ученике и може се рећи да су сви ученици били активни на часу и подстакнути да учествују. Питања која су ученици сами правили и на њих одговарали јасно показују да разликују једноставна питања репродуктивног типа од питања која су на вишим нивоима разумијевања и за које је потребно више размишљати и више се трудити и како би се направила, али и како би се на њих одговорило. Посебна вриједност часа је да су ученици кроз своје дискусије показали да разумију узрочно-посљедичне везе међу догађајима у тексту, али и да то повежу са стварним животом и да процијене вриједности које се појављују у тексту. Повезивање са стварним животом и могућност која је дата дјеци да сагледају текст из више различитих перспектива показатељ је да ученици могу да размишљају на много вишим нивоима од репродуктивног који је често веома заступљен приликом анлаизе књижевних дјела.

У то какви мислиоци расту међу овом сјајном дјецом, имали су прилику да се увјере и тренер Школе мишљења, Нијаз Зорлак (у име организације “Step by Step”), директорица школе Јелена Чанчар и педагогица Александра Радић, који су посматрали час.