Јелена Чанчар
директор
Као што сваки појединац тежи промјенама и напретку у свом приватном животу, промјене су основа и будућност школе, а директор као руководилац има највећу одговорност за подстицање напретка.
“Многи се плаше ризика, што их доноси свака промјена, а можда највећи ризик је ништа
не мијењати”
Да би људи лакше прихватали промјене, циљ другачијег приступа и начина рада у школи морамо представити на другачији начин и учинити га занимљивим свима. Не смијемо само чекати да нам неко каже шта требамо радити, морамо бити толико храбри и вјешти да можемо и сами понекад направити први корак у ново и непознато.
Руководићу се овим принципима и у свом будућем раду као и до сада, јер резултати и задовољство великог броја запослених, ученика и родитеља ми говоре да сам на добром путу.
У школи се све квалитетније ради и реализују предвиђени садржаји. На срећу, све је више
наставника којима је стало до што бољег успјеха ученика али и до њиховог личног напретка и усавршавања.
Вјерујем да се већ прилично пробудила и свјесност наставника и запослених да припремамо дјецу за 21. вијек и сталне технолошке промјене те да не можемо остати у оквирима старих навика и начина рада.
Школа је отворена за сарадњу и укључивање свих који су спремни дати допринос њеном развоју и унапређењу, а исто тако спремна је гарантовати квалитет васпитно-образовног рада својим корисницима када су у питању оне ствари које су у њеној надлежности, јер, наравно, школа не може утицати на многе ствари које више представљају проблеме друштва у цјелини, а које се често стављају њој на терет.
Спремни смо да будемо покретач иницијатива за развој локалне заједнице и друштва уопште, јер сматрам да школи та улога и мјесто и припадају.
Душко Крсмановић
помоћник директораПомоћник директора у школи има двоструку улогу – са једне стране његов задатак је да организује, руководи и одговара за васпитно-образовни рад школе, а са друге стране, један дио своје седмичне норме ради као предметни наставник. Без обзира на то да ли у школском животу имам улогу помоћника директора или предметног наставника, једна од основних идеја водиља у мом раду са дјецом је мисао да од ученика просвјетни радници могу захтијевати само онолико колико им пруже, па се, према томе, и ја трудим да ученицима пружим што више, како знања, тако и животног искуства, али и емоција. Циљ ми је да сви ученици постигну максимум својих могућности, а да се у школи осјећају колико год је могуће срећно и задовољно. Са ученицима, колегама, родитељима и осталим особама које су укључене у наставни процес трудим се да постигнем партнерски однос заснован на повјерењу и међусобном уважавању, јер сматрам да је то кључ успјешног наставног процеса. Изузетно је битна и отвореност школе према локалној заједници, али и шире. Школа не може бити изолована из средине у којој се налази, не може бити сврха самој себи, па због тога је у интересу свих нас да међусобно сарађујемо како бисмо на најбољи могући начим ученике спремили за сва искушења која их чекају у животу, али и од њих створили одговорне грађане којима ће добробит заједнице бити на првом мјесту.
Александра Радић
школски педагог
Драги ученици и родитељи,
Школа је мјесто у којем се унапређује знање, рађају нове идеје и његују таленти, тако да баш из тог разлога желимо да охрабримо ученике и родитеље да нам се придруже у заједничким напорима и да са нама подијеле радост успјеха.
Сматрамо да је квалитетно образовање и успјех наших ученика највећа и најбоља потврда нашег успјеха.
Ваш педагог, Александра Радић
Маријана Обреновић
школски психолог
Током одрастања, сви смо се сусретали са одређеним недоумицама, дилемама, проблемима и слично, али смо се увијек осјећали боље када смо имали са неким о томе разговарати и подијелити своје недоумице. Зато је важно и дјеци у школи пружити психолошку подршку с циљем помоћи дјеци у развоју и повећању задовољства сопственим животом. Пружити психолошку подршку у школи значи боље разумијевање, прије свега, потреба и понашања ученика, а затим пружити подршку и другим актерима васпитно-образовног рада (родитељима, наставницима).
школски психолог Маријана Обреновић