Реализована тема ,,Вршњачко насиље” у одјељењу III 1

Тема ,,Вршњачко насиље” је реализована у оквиру Плана и програма стручног усавршавања наставника за школску 2025/26. годину а у оквиру кампање ,,Школа која чује”. Тему је реализовала учитељица Младенка Продановић на часу одјељењске заједнице у одјељењу III₁ 26.12.2025. године. Кампања је посвећена превенцији и сузбијању насиља међу дјецом, а са циљем унапређења већ постојећих програма који се реализују у оквиру основних и средњих школа, тј.  да се подигне свијест о различитим облицима насиља, да се укаже на начине његовог препознавања и спречавања и да се ствара сигурно и подржавајуће окружење за свако дијете. Кампања носи снажну поруку и слоган ,,Слушајте шта вам дјеца не говоре”, који подсјећа да се насиље често крије иза тишине и да је потребна пажња, емпатија и заједничка одговорност како бисмо га на вријеме препознали и спријечили.

Циљеви реализације теме били су упознавање ученика са појмом и облицима вршњачког насиља, указивање на разне знакове насилног понашања код дјеце (као жртва или починилац) и  важност да о томе причају и траже помоћ.

Тема је реализована у виду презентације и радионице. Посебна пажња је посвећена дефинисању вршњачког насиља, његови облици (физичко, вербално, социјално, дигитално). Ученицима је указано на значај развијања повјерења и отворене комуникације са дјецом.

Час је започет читањем пјесмице ,,Ружне ријечи”. Током краће анализе пјесмице  дошло се до закључка да свакодневном употребом ,,ружних” ријечи оне преовладају у нашем речнику и тешко се ослобађамо истих.

Пјесмица ,,Ружне ријечи” је уједно била увод у сљедећу активност ,,Ријечи које боле“. Ружне ријечи, вријеђање, исмијавање, давање непримјерених надимака је једно од насиља, а то је вербално. Заједничком дискусијом закључено је да уста служе за лијепе ријечи, смијех, не за повређивање, да треба разликовати културно од некултурног опхођења, лијепе ријечи од увредљивих. Завршена је дискусија народном пословицом ,,Лијепа ријеч и гвоздена врата отвара”.

Кроз   активност ,,Тијела која се гурају” (физичко насиље)– гурање, ударање, шутирање…. ученици су коментарисали слику, износили своја запажања и закључке да руке и ноге треба користити за игру и загрљај, не за повређивање.

Затим је услиједила активност ,,Бити сам-а” (социјално-емоционално насиље) – намјерно искључивање из игре, ширење неистине, остављање друга у проблему. Посматрајући слику ученици су дошли до закључка да свако дијете  треба да има другаре да се са њима игра и дружи.

Учени су упознати на који начин они сами могу зауставити неко насиље. Понекад је довољно да останеш СМИРЕН, понекад је довољно рећи СТОП  или ПРЕКИНИ НИЈЕ СМИЈЕШНО. Причање о насиљу није тужакање јер је то тражење помоћи за рјешавање проблема. Одрасли су ту да ријеше проблем и заштите те, да о проблемима треба причати, не треба крити у себи већ причати са: родитељима, учитељима, педагогом, психологом.

Ученици су у завршној активности осмишљавали, оживљавали и украшавали неку ријеч по избору или цртали неку ситуацију- мини стрип у којем ће упутити поруку на обрађену тему.

Ученици су активно учествовали, постављали питања и износили своја запажања што је допринијело успјешној реализацији теме.