Јелена Чанчар

Као што сваки појединац тежи промјенама и напретку у свом приватном животу, промјене су основа и будућност школе, а директор као руководилац има највећу одговорност за подстицање напретка.

 “Многи се плаше ризика, што их доноси свака промјена, а можда највећи ризик је ништа

не мијењати”

Да би људи лакше прихватали промјене, циљ другачијег приступа и начина рада у школи морамо представити на другачији начин и учинити га занимљивим свима. Не смијемо само  чекати да нам неко каже шта требамо радити, морамо бити толико храбри и вјешти да можемо и сами понекад направити први корак у ново и непознато.

Руководићу се овим принципима и у свом будућем раду као и до сада, јер резултати и задовољство великог броја запослених, ученика и родитеља  ми говоре да сам на добром путу.

У школи се све квалитетније ради и реализују предвиђени садржаји. На срећу, све је више

наставника којима је стало до што бољег успјеха ученика али и до њиховог личног напретка и усавршавања.

Вјерујем да се већ прилично пробудила и свјесност наставника и запослених  да припремамо дјецу за 21. вијек  и сталне технолошке промјене те да не можемо остати у оквирима старих навика и начина рада.

Школа је отворена за сарадњу и укључивање свих који су спремни дати допринос њеном  развоју и унапређењу, а исто тако спремна је гарантовати квалитет васпитно-образовног рада својим корисницима када су у питању оне ствари које су у њеној надлежности, јер, наравно, школа не може утицати на многе ствари које више представљају проблеме друштва у цјелини, а које се често стављају њој на терет.

Спремни смо да будемо покретач иницијатива за развој локалне заједнице и друштва уопште, јер сматрам да школи та улога и мјесто и припадају.