Час васпитног рада у одјељењској заједници на тему “Слушајмо једни друге, зауставимо насиље“ у IV1

У оквиру кампање „Школа која чује“, наставник разредне наставе Мирјана Ковачевић реализовала је тему за стручно усавршавање наставника под називом  „Слушајмо једни друге, зауставимо насиље“ у IV₁ одјељењу.

Тема је реализована 12.11.2025.године на часу васпитног рада у одјељењској заједници , са циљем развијања вјештина ненасилне комуникације, емпатије и спремности ученика да препознају, пријаве и спријече насиље у школи.

На почетку часа ученици су погледали кратке едукативне филмове које је припремило Министарство просвјете и културе. Филмови су их подстакли да размисле о важности међусобног уважавања, разумијевања и подршке. Након кратког разговора о едукативним садржајима које су погледали, ученици су наставили рад кроз групне активности усмјерене на изградњу окружења без насиља. Ученици су подијељени у четири групе, а свака група је имала задатак да креативним радом допринесе заједничком циљу – изградњи окружења без насиља. У наставку је дат приказ активности по групама.

1. група – „Слушајмо једни друге“

Да би се подстакло размишљање о важности улоге слушања у свакодневним односима, ученици су око нацртаног уха као симбола слушања  записивали разлоге због којих је важно слушати друге. Неки од навода су: да бисмо се разумијели, да бисмо поштовали једни друге, да бисмо боље рјешавали неспоразуме …

2. група – „Стоп насиљу“

У другој групи ученици су на прсте симболично приказане шаке  исписивали особе којима се могу обратити у случају насиља (учитељ, родитељ, педагог, психолог, друг или друга одговорна одрасла особа). Овом активношћу је наглашена важност тражења подршке и помоћи.

3. група – „Зид пријатељства и лијепих ријечи“

Ученици ове групе су имали задатак да исписују лијепе ријечи, поруке подршке и охрабрења  и изразе који његују пријатељство. На тај начин су заједнички креирали пано као примјер позитивне комуникације и заједништва у разреду.

4. група – „Помажем да у нашој школи нема насиља“

Ученици су наводили начине на које могу допринијети спречавању насиља: да не вријеђају друге, не шире ружне приче, да помажу једни другима…. Потом су направили списак правила лијепог понашања, истичући да свако има важну улогу у стварању сигурне и пријатне школске атмосфере. Правила су исписивали у илустрованим балонима у боји, које су затим лијепили око нацртане школе, симболично приказујући да заједничким дјеловањем можемо заштитити школу од насиља и изградити окружење разумијевања, подршке и пријатељства.

Све групе су представиле своје радове и обликовале заједнички пано који ће остати као трајна порука у учионици – подсјетник на значај међусобног уважавања, слушања и ненасилне комуникације.

Ученици су активно учествовали у раду, показали креативност, сарадњу и спремност да реагују у ситуацијама насиља. Код ученика је развијана осјетљивост на емоције других и свијест о значају личне одговорности за стварање сигурног и подржавајућег школског окружења.