Предавање за родитеље ученика IV3 одјељења на тему “Васпитни стилови”

Родитељи ученика IV₃ одјељења имали су прилику да послушају корисно предавање o стиловима васпитања у оквиру Плана стручног усавршавања наставника у школској 2024/2025.години. Тему је реализовала  учитељица Данка Крсмановић.

Прва асоцијација на родитељство и породицу јесте заједница, топлина, љубав и ужитак. Породица представља прву и најзначајнију школу у којој дјеца стичу почетна знања о животу. Родитељство је тема многих дебата, извор бројних информација и никада у потпуности објашњен феномен. Мноштво фактора утиче на исход родитељства, али међу њима кључну улогу има избор васпитних стилова.

Васпитни стил представља начин на који родитељи одгајају своју дјецу. Он је пресудан за емоционални, социјални и когнитивни развој дјетета.

Постоји више различитих васпитних стилова, од којих сваки има специфичне посљедице по дјечји развој.

Шеферов модел васпитних стилова

Шефер дефинише два основна аспекта васпитања:

• Афективна димензија — емоционални однос родитеља према дјетету (топло ↔ хладно);
• Димензија контроле — ниво психичке и физичке слободе и самосталности дјетета (попустљиво ↔ ограничавајуће).

На основу тога дефинишу се четири васпитна стила:

1. Ауторитативни стил (демократски):

Родитељи постављају јасна правила и очекивања, али су топли, подржавајући и отворени за комуникацију. Овај стил је најповољнији за развој дјетета, које обично има самопоуздање, одговорно је и социјално компетентно.

      2. Ауторитарни стил (строги):

Родитељи су строги, нефлексибилни и захтјевни, често примјењују казне. Дјеца могу бити послушна, али често имају слабо самопоуздање и слабије социјалне вјештине.

      3. Пермисивни стил (попустљив):

Родитељи пружају љубав, али ријетко постављају границе. Дјеца често имају проблеме са самоконтролом и поштовањем ауторитета.

     4.Занемарујући стил (индиферентан):
Родитељи су емоционално удаљени и незаинтересовани. Дјеца могу имати потешкоће у развоју личности, самопоуздању и социјалном функционисању.

Мерцедес модел васпитних стилова

Овај модел наглашава значај постављања задатака дјеци и реакције на њихове резултате. Основне категорије су:

• Захтјеви
• Похвале и награде
• Критике и казне

Кроз ову равнотежу родитељи подстичу самосталност и развој одговорности код дјетета.

Закључено је да је реализована тема корисна. Оног момента када се роди наше дијете родимо се и ми као родитељ. Који ћемо стил васпитања упражњавати и колико ћемо себе дати да дјецу изведемо на прави пут на нама је. Морамо да знамо да и кад примијетимо да нисмо на добром путу један загрљај и искрен разговор могу да поправе наше родитељство.

Дјеца су као сунђери упијају и до најситнијих детаља наше емоције, наша стања и нашу љубав. Пружимо им најбоље, јер данас су дјеца, а сутра већ одрасли људи.

„ Добра дјеца се не рађају, добру дјецу одгајају добри родитељи“. Душан Радовић